Posle retrospektiva održanih u Muzeju savremene umetnosti 1967. i u Galeriji SANU 1969. ovo je prva velika reprezentativna Izložba Petra Lubarde u Beogradu čiji je povod istovremeno i prilika za novo i kritičko čitanje njegovog opusa koji je po svim svojim karakteristikama simptomatičan i paradigmatičan za jugoslovensku umetnost 20. veka. Rec je o umetniku koji je u istorijski prelomnom trenutku ranih 50-ih raskinuo kako sa akademskim, tako i sa provincijalnim pogledima na svet i inaugurisao jednu novu kulturu slikarstva koja se može smatrati apoteozom visokog modernizma. Poruka izložbe je da Lubardu ne treba gledati kao neku ustoličenu nacionalnu umetničku vrednost, već i kao model kompleksnog odnosa umetnika prema tradiciji, umetnika prema društvu, a pre svega umetnika prema umetnosti.