Milomir Kovačević i Bernar Vajan su nam na 39 crno-belih analognih fotografija preneli duh pariskih kafanica u kojima se njih dvojica godinama veoma često, takoreći svakodnevno, sreću – Petit Trou de Bretagne, Chez Josette, Saint Gevrais i Au Bistrot, u kojima ponekad popiju po neko piće (Kovačević crno vino, a Vajan pivo), ali uvek sa svojim crnim Lajkama M6 i Sumikronovim objektivom 2/35-mm beleže atmosferu, likove i događaje.
Iskustvo rada na ovim višegodišnjim ciklusima, kao i drugim delovima svojih bogatih fotografskih opusa podeliće s publikom u ambijentu svoje izložbe Pariska kafanica, u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, u utorak, 5. avgusta od 19 sati.
Milomir Kovačević (1961) je sarajevski fotograf sa izuzetno bogatom karijerom kako u domovini tako i u Parizu, u kome živi i radi od 1995. godine. Kao fotoreporter u BiH bavio se najrazličitijim temama tadašnjeg društva, od onih svakodnevnih do onih koje su u to doba otvarale tzv. tabu-teme. Serije fotografija sa temama iz Međugorja, zatvora, buvljaka, rok koncerata, zatim Horde zla (navijači FK Sarajeva), Titove fotografije po izlozima za poslednji Dan Republike, potom one posvećene prvim demokratskim izborima, stranačkim mitinzima, a onda mirovnim manifestacijama, samo su neke po kojima je Kovačević postao poznat i cenjen.
Početkom 1992, on iz dana u dan prati izbliza sve ono po čemu će Sarajevo tragično biti poznato u celom svetu – život opkoljenog grada iznutra. Dok su strani fotoreporteri vrebali što bizarniji prikaz smrti, on je beležio život i otpor tom teškom vremenu na vizuelno čistim fotografijama.
Godine 1995. odlazi u Pariz, gde nastaju nove serije fotografija i izložbe, među kojima, Moji prijatelji iz Rimija, pariska groblja (kao nastavak ratnih serija iz Sarajeva), potom Petit Trou de Bretagne iz istoimenog, danas nepostojećeg, pariskog bistroa. Izlagao je i fotografisao u mnogim zemljama sveta, od BiH, preko Srbije (pariski portreti igrača šaha, Gens una sumus, u Galeriji Artget 2005) do Francuske, Češke, Rusije, SAD i Meksika. Za svoj rad dobio je mnoga priznanja, a poslednje mu je dodelio Predsednik Francuske Republike – proglašen je Vitezom sa zaslugama za fotografski rad i angažman.
Bernar Vajan (1954, Montrej-sur-Breš) je još kao adolescent prekinuo svoje formalno školovanje. Promenio je nekoliko zanimanja. Dok je radio u jednom bar-restoranu, susreo je i upoznao mnogobrojne fotografe amatere, zainteresovao se za fotografiju, te je kupio svoj prvi fotoaparat. Od 1975. godine do 1981. godine radi kao štampar. Objavljuje reportaže o koncertima koje organizuje Kulturni centar grada Bove, osniva foto-klub i počinje da izlaže svoje fotografije na grupnim izložbama. Od 1982. godine do 1999. godine vodio je štamparski atelje jedne turističke agencije, objavljivao je fotografije u dnevnom listu Libération, radio kao štampar u čuvenoj muzičkoj izdavačkoj kući Alphonse Leduc. Godine 1998. godine uradio je fotografije za kampanju Pozorištne trupe na engleskom jeziku Act Endrjua Vilsona. Godine 2002. stekao je diplomu profesionalnog fotografa (Certificat d'Aptitude Professionnelle de Photographie) na obrazovnoj instituciji L’École des Techniques de l'Image CE3P. Od 1991. godine do 2001. godine izlagao svoje radove na izložbama u Parizu, Boveu, Marseju, Klišiju i dr.
Fotografija:
Bernar Vajan, Pariz, 1988