Izložba Eros nemogućih susreta uvodi nas u intimni prostor žene u kome rekonstruisani predmeti/objekti predstavljaju narative i svedočanstva o našim postupcima u (ne)uspešnom nastojanju da popravimo sebe i svet oko nas. Ovi objekti jesu mesto susreta naizgled nespojivih fenomena, mesto promene značenja i redefinicije tradicionalno i istorijski shvaćene ženske kreativnosti. Ambijentalni karakter postavke stvara atmosferu mesta prekinute aktivnosti/rada, pri čemu objekti egzistiraju kao privremeno odloženi, u iščekivanju da se nezavršeni proces nastavi. Ništa nije fiksirano, sve je promenljivo i stvoreno tek za neposredni trenutak života, njegovu tananost i nepostojanost, onu njegovu stranu koja je često povezivana sa prostorima ženskosti. Odvojeni od svoje funkcije ovi predmeti jesu i čin pobune, odbijanje poslušnosti. Ovako dekonstruisani oni u prostoru galerije pružaju mogućnost posmatraču da učestvuje u ženskom principu uvida u subjektivno i emocionalno.
Olivera Parlić, septembar 2014.