Izložba Novo lepo mesto Edo predstavlja izbor od trideset šest dela iz Japanske zbirke Kabineta grafike Narodnog muzeja u Beogradu. Sva dela pripadaju ukijo-e žanru koji se razvio u okviru grafičke produkcije Japana od XVII do XIX veka. U istom periodu grad Edo (Tokijo) bio je administrativna prestonica zemlje, a isto tako i njeno ekonomsko i kulturno središte. Zbog toga se čitavo razdoblje od 1600. do 1868. u hronologiji istorije Japana naziva Edo doba. Umetnost ukijo-e neposredno je povezana sa razvojem građanstva prvenstveno u Edu, kao i drugim urbanim sredinama. Ukijo-e su postale sinonim težnji građanstva za društvenim prestižom a time i jedno od glavnih obeležja čitave Edo kulture. Produkcija ukijo-e grafika dostigla je tokom devetnaestog veka ogromne razmere. Veliki broj umetnika, oko 600-700, bavio se ovom umetnošću.
Modernošću svoga izraza ukijo-e grafike uticale su na umetnike iz Evrope, V. Van Goga, K. Pisaroa, Dž. Vistlera. Iz perioda Mejđi (1868-1912) na izložbi će biti predstavljeni triptisi Ginko Adaćija, Sadahide Gjokurana (1807-1873), Šosai Ikeija i Jamamoto Šouna (1870-1965).
Radovi koji čine Zbirku japanskih grafika otkupljivani su za Narodni muzej u Beogradu od privatnih kolekcionara u periodu od 1953. do 1960. godine. Jedan deo dobijen je 1988. u okviru poklon-zbirke Arsa i Vojke Milatović. Ova dela su poslednji put kao tematska celina bila izložena u Narodnom muzeju 1964. godine.