Autor izložbe je Danijela Vanušić, viši kustos Muzeja grada Beograda.
 

„U skladu sa Kantovim shvatanjima „večne lepote“, Paja Jovanović je još tokom studiranja na bečkoj Akademiji usvojio shvatanje da se suština umetničkog dela sastoji u njegovoj lepoti. Prevedeno u konkretnu slikarsku praksu ovakvo prikazivanje idealne ženske lepote podrazumevalo je pronalaženje savršenog modela, idealnog otelotvorenja pojma. Ženski akt trebao je da bude čulno otelotvorenje pojma lepog, da se dopada neposredno i bez ikakvog interesa. Stoga je prikazujući nago žensko telo umetnik ostao dosledan u opredeljenju da fizički izgled svog modela i umetničke inspiracije - Muni, predstavi ko estetski ideal lepote, potiskujući erotsku dimenziju u drugi plan. Ženski akt se kao tema ne pojavljuje u umetnikovom javnom slikarstvu, on ostaje vezan za domen njegovog ličnog slikarstva zbog čega se najveći broj ovih radova nalazi sačuvan u okviru njegovog Legata.“ (Danijela Vanušić, viši kustos Muzeja grada Beograda).
 

Hermina Muni Dauber (Beč, 13. mart 1892 – Beč, 29. avgust 1972) rođena je u Beču. Paju Jovanovića upoznala je 1905. godine, u vreme kada je njen otac radio kao nastojnik u zgradi u kojoj je čuveni umetnik imao atelje. Lepa i mlada Muni postala je model uglednog i uspešnog slikara a potom i njegova umetnička inspiracija. Venčali su 27. marta 1917. godine u Budimpešti, ona je imala dvadesetpet a on pedesetosam godina. Umetnik je lepotu voljene žene ovekovečio nizom aktova, alegorijskih i mitoloških kompozicija i portreta. U Legatu se čuva tridest radova na kojima je prikazan lik Muni. Ona su nastajala tokom dugog niza godina i pokazuju transformaciju umetnikovog modela od anonimnog ženskog akta, preko likova mitoloških boginja u stvarnu, personalizovanu osobu, slikarevu suprugu Herminu Muni Jovanović.