Milan Srećković rođen je 1990. godine. 2009. diplomirao u Srednjoj školi za dizaj i stekao zvanje-tehničar dizajna ambalaže. Nakon završetka srednje škole upisuje Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu, na odseku primenjeno vajarstvo. 2013. godine završio je osnovne akademske studije. 2015. godine završio master studije. Član ULUPUDS-a od 2015. godine.

U Galeriji `73 predstaviće se serijom skulptura pod nazivom „Geneza“. Fasciniran idejom izdvajanja biološke materije iz statičnih, neorganskih struktura, Srećković je apstrahovao ideju geneze i materijalizovao je kroz istoimenu seriju skulptura. Skulpture serije “Geneza” su planirano svedene, jasnog i snažnog izraza, premda se odlikuju ka mernim dimenzijama. Izvajane većinom u patiniranom gipsu, one simuliraju kamen, u kome je isklesana samo jedina skulptura . Ipak, konceptualni sadržaj grupe potiskuje materijal u drugi plan, a pažnju posmatrača okupira umetnička ideja. “Malo je takvih pojava u istoriji čovečanstva koje jednako bude interesovanje, inspirišu verovanja, podstiču na istraživanje i raspaljuju rasprave kao što je to pitanje postanka. Gogenovsko “Ko smo, odakle dolazimo, kuda idemo?” i dalje je goruće pitanje kreacionističkog i darvinističkog pogleda na svet, kako u domenu nauke, tako i u sferi umetnosti u kojoj prožima sve medije i nadahnuće prenosi sa starijih generacija na nove. Pripadnik mlade generacije beogradskih vajara, Milan Srećković, uhvatio se hrabro u koštac sa večnom temom postanka. Fasciniran idejom izdvajanja biološke materije iz statičnih, neorganskih struktura, on je apstrahovao ideju geneze i materijalizovao je kroz istoimenu seriju skulptura. Prečistivši misao o nastanku životne materije, Srećković je pristupio promišljanju formalnih odnosa između geometrijskih struktura i amorfnih, organskih oblika. Kroz upotrebu i paralelno postavljanje različitih volumena, umetnik je kreirao skup višestruko simboličnih radova. Univerzalni nukleus je uvek fokus skulpture kao glavni nosilac ideje. Jajolika forma, simbol klice života kontrastirao oštrim, monolitnim strukturama iz kojih se oslobađa, i koje neumitno lomi u konstantnom stremljenju ka etru. Draperija koja obavija i štiti nukleus podseća na mišićno tkivo i napregnute tetive doprinoseći time energetskoj vrednosti dela. Snaga akumulirana u skulpturama teži nezavisnosti i drži posmatrača u iščekivanju konačnog momenta rođenja. Potencijalna energija radova je gotovo opipljiva i anticipira kinetički vatromet, dok drži posmatrača u trajnom stanju slušanja vođice, nudeći jedino sugestiju olakšanja koje bi donelo harmonsko razrešenje. Stoga skulpture geneze postoje u dva univerzuma, oslikavajući onaj kratak momenat između inkubacije i odvajanja. Skulpture serije “Geneza” su planirano svedene, jasnog i snažnog izraza, premda se odlikuju ka mernim dimenzijama. Izvajane većinom u patiniranom gipsu, one simuliraju kamen, u kome je isklesana jedino skulptura “Rađanje”. Ipak, konceptualni sadržaj grupe potiskuje materijal u drugi plan, a pažnju posmatrača okupira umetnička ideja. Metafora o stvaranju Milana Srećkovića je napeta, ali optimistična, poput puta koji se pred ovim umetnikom prostire, i kome tek treba da budemo svedoci.” Ana Bambić Kostov, istoričarka umetnosti