Dragan Jovanović Danilov                                            

 Raskršća Mile Gvardiol


Počev od njujorške škole preko minimal-arta, pa do umetnika sa ovih prostora kao što su Miodrag B. Protić, Aleksandar Tomašević, Julije Knifer ili Radomir Damnjanović Damnjan, geometrijska apstrakcija otvorila je nesaglediva područja izražajnih likovnih mogućnosti. Poetski i vizuelni efekti prisutni na ranijim slikama Mile Gvardiol (recimo na onim radovima iz ciklusa „Predeli duše“) sada su evoluirali u pročišćen mentalni prostor koji upravo nosi iskustvo geometrijske apstrakcije. Tople, lirske kadence iz prethodnog slikarskog bavljenja ove umetnice, sada je prevladao koncept matematičkog mišljenja koji poštuje purističke ideale čistoće i egzaktnosti, mir i harmoniju likovnih struktura, te usaglašenost prostornih planova. No, geometrija je za Milu Gvardiol samo polazište za proces poosobljene slikarske kontemplacije na temu raskršća. Raskršće jeste važno kultno, obredno i mitološko-magijsko mesto kod mnogih indoevropskih naroda. To je epifanijski prostor pribiranja, središte sveta odakle se pružaju zacrtani putevi. Na raskršću nam se valja zamisliti i sabrati se iznutra. Sa raskršća se odlazi u nepoznato, odatle počinje pustolovina.

Poliptisi Mile Gvardiol ukazuju na simboličku važnost raskršća. Jer, nisu li naša bića raskršća na kojima se suočavaju različiti aspekti naših identiteta? Mila Gvardiol je izbegla opšta mesta i ikoničke patente geometrijske apstrakcije tako što je aktivirala individualnu mitologiju i ispovest unutrašnjeg vida. Ona, dakle, predočava unutrašnje duhovno i duševno raskršće i tako posmatraču osetljivog duhovnog sastava otvara nove likovne obzore. Slikarsko polje ovde je sabirno mesto, raskrsnica, poligon, fundus mogućih puteva. To je mentalni i imaginativni prostor otvorenih i ogoljenih unutrašnjih cesti. Beli i sivi putevi koji se prepliću na crnom mat tonu imaju sugestivnost nečeg vitalistički pokretljivog. Jednom autonomnom znakovnošću ovde je dinamizovano slikarsko polje koje u sebi nosi i nečeg od dalekog odjeka Ešerovih iluzionističkih, grafičkih metamorfoza.
   

Na svojim stabilno i konsekventno oblikovanim poliptisima koji nikako nisu oslobođeni od inspirativnog podstreka vidljive stvarnosti, emocionalna suzdržljivost dovedena je do egzaktnosti. Sačuvavši svoje jasno estetsko mišljenje i integritet apstraktne sinteze, Mila Gvardiol pronašla je svoju intimnu psihološku dispoziciju.

Mila Gvardiol je rodjena 1979. godine u Beogradu

Obrazovanje:                             
2004.   diplomirala na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beograduna Odseku zidno slikarstvo u klasi profesora Slobodana Đuričkovića      
2012.    doktorirala na Interdisciplinarnim  studijima Univerziteta umetnosti u Beogradu na Odseku za digitalnu umetnost 

Zaposlena u zvanju Docenta na Fakultetu za digitalnu produkciju u Sremskoj Kamenici                  

Članstvo:
2006.    članica ULUS-a
2011.    članica ULUPUDS-a


Samostalna izlaganja:
   2006.   Galerija’’ Zadužbine Ilije M. Kolarca’’, “Repeticije”, Beograd
   2010.   Kulturni centar Inđija, Galerija Kuće Vojinovića, “Repeticije”, Inđija
   2010.   Galerija savremene likovne umetnosti Niš “Salon 77”, “Repeticije”, Niš
   2010.    Galerija “Stara kapetanija”, “Svetlosti vitraža”, Zemun                     
   2010.   Virtuelna galerija ITN, “Svetlosti vitraža”, Internet
   2011.   Galerija “Kulturnog centra Ribnica”, “Svetlosti vitraža”, Kraljevo
   2011.   Kuća ”Đure Jakšića”, “Svetlosti vitraža”, Beograd 
   2011.   Narodni Muzej Užice ”Kuća Jokanovića”, “Svetlosti vitraža”, Užice
   2011.   Galerija ”Vladislav Maržik”, “Svetlosti vitraža”, Kraljevo
   2011.   Galerija ”DLUM”, “Svetlosti vitraža”, Skoplje, Makedonija
   2011.   Galerija 8, “Predeli duše”, Skoplje, Makedonija
   2011.   Galerija “Čedomir Krstić”, “Slagalice”, Pirot
   2012.   Galerija,”Singidunum”, “Predeli duše”, Beograd
   2012.   Galerija,”Mostovi Balkana”, “Svetlosti vitraža”, Kragujevac
   2014.    Galerija"Blok", "Raskršća", Beograd