Izložžba Mihailo S. Petrov: Umetnost na poklon je gostujuća izložžba  Narodnog muzeja iz Aranđelovca i čine je predmeti poklon-zbirke znamenitog umetnika koju je ovaj muzej formirao 2011. godine. Koncept izložbe „Mihailo S. Petrov: Umetnost na poklon“ baziran je na tematskoj prezentaciji umetničkih dela i predmeta iz poklon-zbirke, a struktura teksta je uslovljena dominanatnim celinama i idejama u opusu. Brojne likovno-estetske analize stvaralašštva Mihaila Petrova, temeljno postavljene u proteklim decenijama, postale su integralni deo istorije moderne umetnosti i ovde nisu bile osnovni cilj.

Izložžba se sastoji od 54 umetnička dela, od kojih su najveći broj grafike (biće prikazano i nekoliko crtežža od kojih su posebno zanimljivi oni nastali flomasterom, jedan akvarel i jedno ulje na kartonu). Uz pretežžno grafičke radove Mihaila Petrova ekskluzivnost na izložžbi predstavljaju lični predmeti umetnika (fotoaparati, kamera, lične belešške, grafički pribor, fotografije, gramofonske ploče...).

Radovi su grupisani u sledeće tematske celine:
1. Autoportreti

2. Avangardne grafike iz dvadesetih godina 20. veka

3. Pejzaži i portreti

4. Portreti ''Rudara-Udarnika''

5. Apstraktne grafike iz poslednjeg perioda umetnikovog stavaralašštva

Prema rečima autorke izložžbe Tanje Vićentić „....ovo je pokuššaj da se primenom kontekstualnog pristupa sagledaju najznačajnija ostvarenja bogatog umetničkog opusa impozantne ličnosti, a da se istovremeno, u tom okviru, prikažžu mesto i značaj dela iz zbirke aranđelovačkog Muzeja. Iz tog razloga, odnos u kome katalog i izložžba korespondiraju kao ravnopravni segmenti jedne celine ovde je namerno naruššen“.

Mihajlo Petrov (1902-1983) bio je srpski grafičar, slikar, ilustrator, pesnik i kritičar, profesor; bavio se opremom knjiga, tipografijom i izradom plakata. Svoje umetničko obrazovanje otpočeo je u Umetničkoj školi u Beogradu (1919-1921), a nastavio u Beču (1922), Krakovu (1923) i u Parizu (1924-1925). Bio je jedan od najaktivnijih saradnika časopisa „Zenit”, a sarađivao je i sa drugim avangardnim časopisima svoga vremena („Dada Tank”, „Út”).