Dva projekta nastala u različitim vremenskim i geografskim okvirima, povezani su za početak prisustvom negacije u nazivu. Ono što vidimo jeste svetlosni prevod fotografije, koja tek što smo uspeli da je sagledamo nestaje, kao lik prolaznika u gradskoj gužvi. Oba projekta baziraju se na ovom nestajanju, preispituju mizanscen odsustva, svakodnevni gubitak lika za koji verujemo da je sopstveni (a samim tim i da nam pripada).

On, taj lik, zapravo je samo produžetak pogleda, njegov trag, koji kao mračna komora beleži vibracije spoljašnjosti, izjednačavajući viđeno sa onim koji vidi. Svaki portret istovremeno je i mesto, topos. Kada ono ima privremeni, nestalni karakter “ne-mesta” (kao što je recimo prostor čekanja ili telefonskog razgovora) utoliko ga bolje možemo čitati. Hodajući  verujemo da malo po malo osvajamo prostor ulice, grada, da vladamo i savladavamo geografiju svakodnevnice, ali kada na trenutak uhvatimo sopstveni lik u staklu, jasno nam je da se nalazimo u zabludi. Lik koji dobro poznajemo, uzvraća nam pogled bez prepoznavanja.     

Mia Ćuk, rođena 1988. u Novom Sadu, osnovne akademske studije fotografije završila na novosadskoj Akademiji Umetnosti. Diplomu mastera fotografije stekla je na univerzitetu Vestminster u Londonu, u klasi profesora Dejvida Bejta. Učestvovala na brojnim izložbama u Srbiji i inostranstvu. Finalista je nagrade Dimitrije Bašićević Mangelos za 2015. godinu.