Maja Todić je rođena 1989. godine u Prištini. Diplomirala je 2012. godine na Fakultetu umetnosti Priština-Zvečan, u klasi profesora Zorana Furunovića. Master studije je završila 2015. godine. Izlagala je tri puta samostalno i učestvovala na više kolektivnih izložbi. Dobitnica je nagrade „Dimitrije Popović“ za najuspešnijeg mladog stvaraoca 2014. godine. Trenutno radi kao ilustratorka u dečjem časopisu „Naše polje“ u Gračanici, gde živi i stvara. Izložbu organizuje Fondacija “Danilo Kiš” u saradnji sa Domom kulture Gračanica.

Autopoetika autorke: Pokušaću jedan zaseban i nevidljiv svet, ličnim razmišljanjima i idejama, da prevedem na platno. Osnovni motiv mi je oslobađanje od pravila, od zamki formalizma, dolazak do slobode, koja se izražava dinamičnom bojom koja teče platnom, impulsivnom linijom, spontanim slikarskim rukopisom. Sam proces slikanja je važniji od motiva. Želim se igrati bojom, nanošenjem različitih slojeva, nadajući se da će se iz samog procesa rada izroditi neka ideja, ideja kao izraz unutrašnjih duhovnih i psiholoških stanja, kao trag umetnikovog duhovnog i psihološkog doživljaja. Negira se svaka izgrađena i unapred pripremljena likovna forma, svaki racionalno komponovan oblik i svaka usklađenost neke celine. Odstranjuje se fokus slike ili se svodi na rudimentaran sistem. Zanemaruje se stepen negovanja odnosa. Ovo stanje slike podrazumeva odlučno opiranje svakom tradicionalnom vođenju slike, gde jedan oblik uslovljava drugi. Emocije umetnika su tu do krajnosti ogoljene. Cilj mi je stvaranje bez želje za kontrolom – slikarstvo koje počinje kistom i praznim platnom, a koje može odvesti bilo kuda, što podrazumeva intuitivnu, spontanu, nedisciplinovanu umetnost. Može se nazvati i egzistencijalističkom umetnošću, pošto se u delima konstantno pojavljuje traženje identiteta, lične, unutrašnje, psihološke borbe, traženje duhovne ravnoteže, što su i ujedno osnovne ideje koje vode moju težnju ka spontanosti, slobodi i ponovnom otkriću sebstva ljudskog konteksta. Stvaralaštvo postaje okosnica sveta čije se granice neprestano šire, nesvesno predstavlja rizik i zahteva hrabro poniranje u njegove dubine. Želim naslikati bit emocije, udaljavam se od predmeta, slikanje svodim na „gole“ elemente likovne forme. U traženju čistoće apstrahiram prirodne oblike, koji u sebi kriju likovne elemente. Kako bi se izrazio, umetnik je morao razoriti oblike prirode da stvori oblike umetnosti. Maja Todić