Planetarni metež naselio je umetničke izraze do krajnjih zasićenja. Decenijama je  hiperironijska vizura uslova za preživljavanje ispunjavala osnovu umetničke samosvesti. Dinamizmi nastanka dela od civilizacijskih početaka pokatkad svedoče o potisnutoj vezi između  formi vidljive prirode i apsolutnog.
Skulptura nastala u ekspresiji plamena objava je statičkog izraza unutrašnjeg života. Nabiranja, stresanja i useci pretopljeni su kroz nemerljivu silu stvaranja. Stvaranje takvih skulptorskih predela, dokaz je oblikovanja prostranstva koje Magdalena Pavlović prenosi  u rasteru, u zapanjujućem volumenu i težini. Ohlađeno u začudnim statičkim rešenjima njeno delo stapa i mitsko razbuđivanje i afektivno poprište. Materijalnost skulpture praćena je i u vremenskom toku video objektiva, te i u tom mediju dokazuje da je agonijska snaga umetnosti autentično zanosna. Kroz nju smo milenijumskim postojanjem, a prisno u novijim iskustvima naše vrste dospeli na suočenje.
Nikola Šuica

Magdalena Pavlović je rođena 1989.godine u Beogradu. Završila je master akademske studije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek vajarstvo, u klasi profesora Dušana Petrovića. Doktorirala je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2019. godine. Od 2017. godine radi kao docent na Katedri za vajarstvo Akademije umetnosti u Novom Sadu. Članica je ULUS-a, kao i SULUV-a. Učesnica je brojnih likovnih konkursa, projekata i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Samostalno je izlagala devet puta. Dobitnica je tri nagrade za skulpturu u materijalu SO Savski Venac. Njeni radovi su deo privatnih i javnih kolekcija značajnih institucija.