Oni koji su imali prilike da prate njen rad od tih početaka mogli su da vide kako je ušla u velike poslove osmišljavanja i  "učvrščivanja" najčešće nedovoljno definisanih sadržaja, i kako ih je vremenom, pakovala u sve elegantnije forme, samo naizgled lako dolazeći do konačnih rešenja.

Izložbu čine vizuelne meditacije o logotipu i fontu (slovima i brojevima) u vidu grafičkih elemenata koji se komponuju u celine nastale sukobljavanjem dve bojene površine pa sve do krajnje složenih ritmova koji pružaju iluziju pokreta. Logotip se pojavljuje kao belina koja se useca u punu formu kvadrata, inicirajući time proces njegovog razlaganja na osnovne geometrijske elemente koji se ponavljaju i utiču na stabilnosti slike, da bi efektom treperenja gotovo hipnotički delovale na posmatrača.

Slova i brojevi su izrazito geometrizovane uglaste forme sa jasnim indikatorima umetničkog identiteta.  Predstavljeni su u kombinacijama koje ne vidimo kao klasične azbučne/alfabetske nizove, a nisu organizovani ni u značenjske celine, poput rečenica, već su  međusobno kombinovani u arabeskne slike koje deluju dekorativno.