"Ne treba očekivati teatar pokreta, niti uvežbanu plesnu koreografiju; jednostavno plešem iz sve snage, najbolje što u datim okolnostima mogu, sve do završetka prikupljene plej-liste (do sada najmanje 50, a najviše 190 minuta)", izjavila je u opisu svojih plesnih performansa Ivana Smiljanić, najavljujući  novo izvođenje svog performansa "Igram igram, igram" u Zagrebu, pre pet godina. Njen rad u tom mediju, kao i izvođenja tog i drugih radova u drugim medijima, veoma je precizno osmišljen, i to sa punom svešću o okviru koji dati medij pruža, očekivanjima pasmatrača i efektima u datom kontekstu. Polazeći od sebe i sopstvenog tela, sopstvene biografije, želja i projekcija mogućih situacija, ona radove realizuje obično sasvim minimalnim sredstvima i jezikom koji je veoma čitljiv, mada ne i previše eksplikativan. Projekcija njenih video radova i dokumentacija načina na koji su oni postavljani u izlagačke kontekste biće polazna tačka za raspravu o odnosu performansa, video performansa  i video instalacija, kao načina na koji ona uglavnom formatira svoje radove.