Uži hronološki okvir predstavljenih radova  (sedamdesete i osamdesete godine XX veka) obuhvatio je neke od amblematskih radova umetnika koji već pripadaju istorijskim tokovima savremene srpske umetnosti. Postavku čini izbor iz kolekcije Marjanović – slike afirmisanih umetnika starije i srednje  generacije čiji izrazito disparatni opusi demonstriraju snažne autorske pojave  - Aleksandar Cvetković, Ratko Lalić, Slobodan Roksandić, Milan Stašević, Tafil Musović, Nikola Džafo i dr. 

          
Kolekcija Nikole Marjanovića do sada nije izlagana u ovom obliku i obimu, sem izvesnih frgmenata u okviru smotri prigodnog karaktera. Tek sada, na ovom mestu, njen deo, koji profiliše gibanja u datom delu slikatstva, pokazuje se u pravom svetlu, zapravo, prvi put može da se stekne uvid u visok, stručnim umećem, prožet kvalitet odabranih radova.
Ovako sačinjen skup dela nije usputan ni slučajan. Nije reč o običnim, kako – tako, prikupljenim radovima, već probranim i, s krajnjim ukusom, odabranim slikama. Njihov zbir je nastao u skladu vlastite osetljivosti za datu materiju, još više,  u pitanju je smišljeno traganje kroz diskurs složenih umetničkih previranja. Zbog odsustva vremenskog otklona, neophodnog za njihovu pouzdaniju procenu, neka dela su mogla da zavedu i odvedu u zavodljive, koliko zamršene prostore pojedinačnih kazivanja u kojima se otežano snaći, uspostaviti prioritete i sprovesti jasnu ideju. Ovo, tim pre, što je reč o novijoj umetnosti, kojoj je Marjanović posvetio pažnju, koju, po pravilu, prate neizbežne teškoće, kao što su brojne nepoznanice i moguće neizvesnosti. Bez obzira na to, Marjanović je ostao pri  nameri, da u tom pogledu, oseti svoje doba i „uhvati“ duh vremena. Predanim zalaganjem, on je uspeo da prepozna vodeću maticu, u njoj glavne stvaralačke individualnosti i, koliko je moguće, dela koja su obeležila sudbinu novije srpske umetnosti.

Zdravko Vučinić, istoričar umetnosi (iz predgovora kataloga)