Ivan Milenković (1988, Leskovac) završio je Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu 2012. godine, slikarski smer u klasi profesora Gordana Nikolića. Učestvovao je na više od sto grupnih i imao dvanaest samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Član ULUS-a od 2013. godine.  Parafrazom religioznog slikarstva u ciklusu „Ne(Prirodno)“ u kome izolovane svetačke figure obasjava unutrašnje svetlo (samo)spoznaje, Ivan Milenković predstavlja naše savremenike/dvojnike, usamljene pojedince gomile zarobljene i gotovo usisane ekranskom slikom mobilnog telefona. Autor se kroz ove paralele pita  : ,, Da li je ’idealan svet’ izjednačen sa dostupnošću svih informacija koje pruža telefon? Sa komunikacijom na društvenim mrežama?“.


Portretisane figure, različite fizionomije, individualizovane do sitnih detalja, povezuje zajednički izraz lica usredsređen na ekran i bez bilo koje druge karakteristike i sadržaja jer se, sve to, nalazi u posmatranom, na ekranu, skriveno iza njegove svetlosti. Za tako ”ispražnjene” ljude, “pejzaž” u kome se nalaze ima drugorazrednu ulogu. Potpuno je svejedno da li su u svom domu ili šumi, unutra ili napolju. Ova narativna struktura upućuje na svetlosni izvor, veštački i ograničenog dometa koji je u suprotnosti sa stopostotnom pažnjom koja mu je poklonjena, u bezrezervnoj predaji i poverenju. Koncetracijom na odabrani trenutak i prostornim lociranjem figura-objekata, s promenama svog ugla posmatranja zadatog prizora, umetnik nam je vremensku dimenziju “oslikao” odsustvom  prirodnog svetla, dana ili noći i tim činom, jedinim prisutnim svetlom iz aparata, kompjutera ili telefona, svaku scenu dislocirao, poništio njenu “realnost”, učinio je nestvarnom.

Dragica Vuković , istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)