Irena Kuzmanović (1989) diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu na odseku Primenjeno slikarstvo 2012. kao student generacije. Na istom fakultetu magistrirala je 2015. Postavka u Prodajnoj galeriji ,,Beograd” je njena treća samostalna izložba. Autorka se u svom radu bavi fenomenima sećanja, identiteta i protoka vremena. Osovinu izložbe ,,Dog Days” čini centralni rad koji govori o iskustvu prolaznosti, a zamišljen je kao rolna filma velikog formata postavljena da slobodno stoji u prostoru. Korespondentne replike velikih egzistencijalističkih preokupacija, pojedinačni radovi u tehnici akvarela, oživljavaju teme poput svakodnevice, individualnih sećanja i opipljivih prisustva.
U centralnom radu izložbe pod nazivom Prolaznost autorka konstruiše životni ciklus preuzimanjem amaterskih porodičnih fotografija i kombinovanjem u novonastale celine, gde se portreti bliskih srodnika i prijatelja transformišu u neidentifikovane ličnosti neodređene socijalne ili bilo kakve druge pripadnosti. Iskustvo prolaznosti u formi lične genealogije pojavljuje se u svojstvu metafore kolektivnog. Fotografije nisu prenesene u medij akvarela direktno i doslovno već se događaji rekonstruišu, poput montažnih postupaka, na osnovu više pojedinačnih prizora. Život od rođenja do smrti prikazan na rolni papira dugačkoj 9 m zamišljenoj da visi u slobodnom prostoru, nedvosmisleno upućuje na simulaciju pokretnih slika filmske trake. Grupni prizori su koncipirani kao sekvence i obrazuju vizuelni kolaž koji se sagledava kao celina. Ipak, ova koliko imaginarna toliko i moguća mapa životnog ciklusa ne sastoji se od linearnog prikaza već predstavlja zbir ključnih ili prelomnih događaja. Zamišljene kao metafore unutrašnjeg života, figure gotovo lebde u ispražnjenim prostorima, izmeštene iz prvobitnog okruženja. Taj totalni, istovremeni prikaz oličava pojavljivanje i nestajanje, igru prisustva i odsustva u fragmentima akumuliranog vremena. To poigravanje još je eksplicitnije u radu ,,S(c)ene” gde su prikazane scene igre sa psom grupisane i formulisane poput kadrova u sukcesiji kao direktna aluzija na filmske strategije.
Sanja Todosijević, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)