Autorska izložba Gordane Kaljalović prikazaće  radove autora koji koriste grafit kao sredstvo izražavanja različitih estetskih, konceptualnih ili filozofskih stavova i ideja. U  projekat su uključeni umetnici čiji opusi većim delom počivaju na korišćenju grafita, oni koji grafit upotrebljavaju povremeno, i konačno oni koji će odgovoriti na zahtev projekta ličnim tumačenjem specifične prirode ovog materijala. Đorđe Odanović gradi specifične kompozicije sintezom fotografije i grafičkog materijala simulacijom sukoba oko rudnog bogastva. Milena Jeftić Ničeva Kostić  pripada autorima koji značajan deo svog opusa posvećuje istraživanjima i mogućnostima vizuelne reprezentacije  grafitnih senzacija,   i predstavlja se zidnom instalacijom. Ana Vujović u audiovizuelnoj instalaciji  ispituje fenomen sinestezije, povezujući vizuelni, zvučni i materijalni aspekt dela. Dušan Petrović izlaže skulpturu koja svojom formom upućuje na mineralno poreklo materijala. Milica Murgić istražuje fizička svojstva materijala u trodimenzionalnim objektima naglašene dihotomije svetlo-tamno. Perica Donkov potencira ekspresivnu vrednost reljefnih površina u monumentalnim ambijentalnim radovima omeđenim geometrijskim poljima. Gordana  Kaljalović u video skulpturi koristi video animaciju kojom podražava strukturu grafitnog minerala.  Danica Bičanić u skulptoralnoj instalaciji izgrađuje specifičan svetlosni i materijalni sisitem. Miloš Vujanović razvija linearne strukture koje evociraju ritam i opsesivnost utiskivanja grafitne materije. Instalacija Stevana Kojića putem elektronskog uređaja transformiše signale meteoroloških satelita u crteže grafitim na zidu galerije. Silvija Metzger kroz prostornu instalaciju od olovaka u boji uronjenih u grafitne površine različite zasićenosti,  realizuje interaktivnu mapu imaginarne zemlje. Marica Prešić istražuje ontološku dimenziju grafita u digitalnoj simulaciji virtuelne grafitne forme u pokretu. Objekti sa tekstom upisanim dijamantskom iglom u staklo  Bobe Stupar govore o moći i krhkosti jezika. Mariela Cvetić, polazeći od Frojdovog pojma Unheimliche, koristi  kompjuterski crtež za  realizaciju  prostorne instalacije u koju je integrisan i galerijski prostor,  kao prisutan, ali sakriven iza panela.

                     
 Ugljenik, životno značajan činilac, ima manifestne forme u grafitu i dijamantu. Jedan je prenosnik invencije i energije, drugi toplote i želje. Kao drugo od istog, grafit /graphein – reč grčkog porekla – pisati, crtati/ ima moć transformacije, prenošenja značenja, izazivanja osećanja. Materijalna specifičnost i optička senzitivnost otkrivaju se u tragu koji ostavlja, ,,emanacijom prisustva". Viševekovni procesi /počinje da se koristi krajem 16. veka/ istrajnog nanošenja grafitnog poteza, kome se samo papir odupirao, stvaraju simbiozu ontološkog pečata i individualne likovne prepoznatljivosti. Nove tehnologije nisu poremetile unutrašnji poredak stvaranja koji se najneposrednije izražava putem ovog tradicionalnog likovnog sredstva. Seizmografska direktnost, energetsko prostiranje, telesno iskustvo, deo su procesa rada. 
 

Gordana Kaljalović (iz predgovora kataloga)