Izložba "Užasi rata i ratna fotografija" predstaviće ovog umetnika iz drugog ugla, kao preteču fotoreportera koji je svojim grafikama beležio nepristrasno užase rata. Izložba, koja  obuhvata 82 grafike, obišla je brojne svetske prestonice od 2010. godine kao što su Peking, Tokio i Berlin a sada će beogradska publika imati jedinstvenu priliku da uživa u ovim radovima sve do 31. marta. Izložbu će otvoriti direktor Instituta Servantes, Antonio Lasaro Gosalo i kustos izložbe Huan Bordes.

 

Grafika Sa razumom ili bez njega                                   

Izložba "Užasi rata i ratna fotografija" obuhvata 82 grafike rađene u bakrorezu koje pokazuju sav besmisao i užase rata, u ovom slučaju španskog rata protiv Napoleonovih trupa (1808-1814). Fransisko de Goja bio je jedan od prvih umetnika koji je nepristrasno, poput fotoreportera koji će se pojaviti nakon njegove smrti, prikazivao bol, tugu i besmisao rata. Pre njega umetnici su koristili temu rata kao motiv samo po porudžbini od viših staleža. Goja je imao tu sposobnost da objektivno osudi surovost obe strane i da kritikuje vladajuću klasu koja se ne ustručava da prolije tuđu krv.

Grafike su grupisane u sedam celina sa ciljem da se pregledno prikažu osnovne teme i ideje koje je Goja razvijao kroz čitavu seriju: Front, Žrtve, Pogubljenja, Progonstva i pljačkanja, Glad, Žena i Posleratni period.

Huan Bordes, kustos izložbe, navodi da je Goja zaista preteča ratnih fotoreportera jer je stvarao brzo, jezikom brze foto-vesti, i da nije ublažavao svoje poruke. S obzirom na njegovu kritiku rata njegove grafike su osuda svih ratova u svetu. Danas kada se broj fotoreportera povećava u aktuelnim sukobima i kada je slika preplavila svet, lepo je krenuti od početaka kada je jedan španski umetnik verovao da svojim grafikama može promeniti svet.

Izložba je otvorena do 31. marta. Izložba se otvara u Beogradu kako bi doprinela proslavi 50. godišnjice od dodele Nobelove nagrade za književnost Ivu Andriću, velikom proučavaocu i ljubitelju Goje.