Umetnici: Radoš Antonijević, Damir Avdić , Boogie, Uroš Đuric, Vlatka Horvat, IRWIN, Aleksandar Jestrović Jamesdin, Aleksandar Maćačev i Stephen Gee, Vladimir Nikolić, Zoran Todorović, Raša Todosijević

Kustosi: Mia David i Zorana Đaković Minniti

Dve linije života ili zašto zec voli korov je izložba u kojoj učestvuje 11 umetnika i umetničkih grupa poreklom iz Beograda, Pančeva, Bečeja, Čakovca, Zagreba, Tuzle, Ljubljane (nekih od gradova nekadašnje Jugoslavije, a danasnje Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske) i zajednički rad dva kustosa iz Beograda, koji bi se mogao opisati procesom. Polazeci od demokratije kao pojma zapitale smo se u kojoj meri politika zapravo utiče na naše živote. Posle istraživanja koje smo uradile među prijateljima pokazalo se da postoje dva paralelna toka života: jedan je lični, na koji utičemo u većoj meri a drugi politički na koji ne možemo da utičemo sasvim direktno. Baveći se upravo tim odnosom između ličnog i političkog istraživali smo šta demokratija znači za ljude oko nas. Pozvale smo umetnike iz Srbije kao i nekoliko umetnika sa područja bivše Jugoslavije smatrajući da su upravo velike različitosti kako u umetničkom izrazu tako i u političkim stavovima zapravo ono što demokratija znači za nas.

Kroz izložbu vode Mia David i Zorana Đaković Minniti

DVE LINIJE: ŽIVOT - Ili zašto zec voli korov

Dok smo deca svet nam se čini velikim. Kada smo mladi, izgleda da samo na nas čeka, da su mogućnosti nebrojene, da ga možemo promeniti. Onda odrastemo i desi se život.
I mnogi zaborave na ubeđenja, opravdavaju svoje postupke nuždom da se preživi. Retoričko i realno se ne poklapaju uvek, dok osećaj postojanja “nemih” granica između različitih grupa, politika i ekonomija naše odluke ponekad čini histeričnim. Bez pretenzije da ovom izložbom nešto promenimo i sa svešću da se vrtimo u začaranom krugu poznatog, govorimo o životu i okolnostima.
Po rečima Mihaila Riklina, živimo u vremenu izmicanja smisla, koje se između ostalog manifestuje i u njegovom beskonačnom umnožavanju, dok društveni uspeh sve više zavisi od prenebregavanja interesa drugih. U tom vremenu reč demokratija se često koristi. A kritička funkcija umetnosti u društvu većinu ne zanima, što pokazuje i stvarni život u kojem se demokratske vrednosti mnogo više poštuju na papiru.
U međuvremenu i populacija zečeva u Evropi se smanjuje. Razlozi za ovakvo stanje su mnogostruki, a kao najznačajniji smatraju se predatori, intenziviranje poljoprivrede i saobraćaja, lov, krivolov...Pored toga na smanjenje zečeva značajnu ulogu imaju i klimatski faktori ili pak bolesti. Kombinacija ovih faktora dodatno pogoršava situaciju.
Istraživanja su pokazala da smanjenje broja zečeva nije posledica smanjenja plodnosti zečica. Porast populacije zečeva, tokom godine u direktnoj je zavisnosti od stepena prezivljavanja mladih zečeva, a ne od plodnosti ženki. Da li oni imigriraju, nije još utvrđeno, ali kako su naučnici utvrdili gustina populacije je u pozitivnoj korelaciji za zakorovljenošću parcela. (Predator, mecečni magazin za Lovce) Ali nisu svi zečevi isti, kao što ni korov nije ista. Ipak, ako počenemo da ih poredimo može da nam se desi da završimo u banalnosti.
Život pojedinca je i političko i javno, njega čine i na njega utiču i politički i privatni događaji, koji se dešavaju u različitim okolnostima i u različitim zakorovljenim ili manje zakorovljenim područjima.
Pitamo kakve veze imaju zečevi i korov sa “umetnošću i demokratijom”? Imaju, jer kao što zečevima treba korov tako i demokratiji treba umetnost.
Umetnici na ovoj izložbi se bave i privatnim i političkim, i “zečevima i korovima”, ne žive i ne rade svi u Srbiji, neki od njih i nisu srpski umetnici, ali svi su spremni da otvore dijalog o tome šta su demokratske vrednosti danas.
Mia David i Zorana Đaković Minniti