Izložba je koncipirana na inicijativu Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, na poziv kustosa izložbe Dragomira Ugrena, gde je održana prva prezentacija u periodu od 29.maj – 21.juni 2015, sa umetnicima: Radomirom Damnjanovićem Damnjanom, Dragomirom Ugrenom, Veskom Gagovićem, Veljkom Vujačićem, sa specijalnim gostima: Bogoljubom Bobom Jovanovićem, Vasom Mihićem, Eugenom Fellerom i sa intervencijama mlađih umetnika: Marcom Chiesom, Bojanom Atlijom i Markom Markovićem.

Održavanje izložbe u Beogradu u Kući legata uvodi dokumentarne priloge, izlažu navedeni umetnici sa delimično izmenjenim radovima i učestvuje Dunja Trutin sa sociološkim razmatranjem teorije slučaja.

Koncepcija izložbe, na Ugrenov poziv, formirana je upravo po sistemu slučajnosti i nastala je iz ideje da se poveže jedan niz izložbi, susreta, razgovora i događaja koji se sticajem okolnosti prepliću, poput porodične trilogije, u zajedničkom angažovanju Ješe Denegrija, Dobrile Denegri i Biljane Tomić.

U koncepcijskom smislu izložba dodiruje različita područja kustoske prakse, različite vremenske periode u kontinuitetu prezentnosti i različite aspekte umetničke produkcije. Privatno javno je metafora relacija život-umetnost, istorijski već poznat odnos i posebno istaknut u vremenu 60/70-tih godina, prema Bojsu.

Izložba problematizira pitanje slike u kontekstu apstraktnog slikarstva i razrađenih sistema boje, forme, gesta, materije i strukture kao promenjivih i kontinuiranih vrednosti u izvođačkoj praksi umetnika, sledeći njena imanentna svojstva vizuelnih, mentalnih, etičkih i egzistencijalnih konstanti.

Učešće mladih skulptora je svojevrstan pandan sa aktuelnim pitanjem skulpture u proširenom značenju transformacije i inovacija u kategoriji skulpturske prakse.