Nastale u poslednje dve godine, u tradicionalnoj grafičkoj tehnici suve igle, grafike velikog formata izložene su na zidu u vidu vizuelnih celina, diptiha i triptiha. 

Sledeći svoj likovni izraz, spoj iskustava, tradicije i savremene prakse, Ranka Lučić u novim monumentalnim kompozicijama, preklapanjem bojenih crvenih i crnih površi i linijom, teži sublimaciji mentalnog i manuelnog procesa. Takav proces ima za posledicu restrukturalizaciju slike. Kontrastima crvenog i crnog umetnica postiže likovnu dramatiku i jak vizuelni efekat, dok sam postupak uzastopnih ponavljanja trouglastih formi upućuje na postmodernu, minimalističku repetitivnu praksu kontinuiranog ritmovanja u beskonačnost.
 
Pored estetskih vrednosti koje postiže minimalnim likovnim sredstavima, vizuelna rešenja Ranke Lučić imaju i asocijativni karakter, ostavljajući prostor posmatraču da ih tumači.