Branka Kuzmanović diplomirala je, magistrirala i doktorirala (2013) na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu. Radila je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a od 1998. je zaposlena na Fakultetu primenjenih umetnosti, sada u zvanju redovnog profesora. Od 1992. izlaže samostalno i na brojnim grupnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Dobitnica više nagrada i stipendija za likovno stvaralaštvo, od kojih izdvajamo DAAD stipendiju na Bauhaus Univerzitetu Vajmar u 2003. i Artist in Residence program organizacije Kulturkontakt u Austriji za 2000. godinu. Član je ULUS-a i učestvuje u radu simpozijuma, kolonija i drugih umetničkih projekata. Radovi iz najnovijeg ciklusa „Ekspozicije“ predstavljaju kompozicije sa složenim prepletima u formi lavirinta, prema rečima umetnice, na dvodimenzionalnoj plohi simuliraju ,,prostorno-vremenska latenta kretanja u statičnim formama“. Koncepcija izložbe poziva se na srodne naučne i filozofske teorije (Dejvid Bom, Paskal Bonizer i dr)  i razmatra pojmove kao što su odnosi praznina/ punoća,  svetlost/prostor, refleksnost/transparentnost...



Radovi upućuju u tanani svet koji nas okružuje, u čije prisustvo nismo upućeni neposrednim iskustvom, ne poznajemo njegovu strukturu i zakonitosti. Geometrijski “pejzaži” Branke Kuzmanović, aktivirani proširenom percepcijom i oživljeni svetlosnom igrom, govore o dinamici i prisustvu unutrašnjih veza linija sila i njihovoj  međusobnoj razmeni. Sadržaje ili vizuelno izložene segmente dimenzije koju opažamo kao atmosferu, bezbroj memorisanih otisaka, tragova u prostor-vremenskom sledu, taj neraskidivi preplet sveprisutne povezanosti, koji je zaustavljen samo da bi bio izložen pogledu i “saznanju” da je reč o sveprisutnom kretanju. Organski procesi nevidljive materije, skretanja pri “sudarima čestica” i promene frekvencija i dinamike, unutrašnjeg ritma, ”boje” atmosferu odgovarajućim tonom koji je oblikovan svetlosnim prisustvom.

Dragica Vuković, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)