U svom stvaralaštvu Branislav Makeš, razvija koncept umetnosti bazirane na iskustvu i tradiciji, znanju i promišljanju, traganju za duhovnosti i oblicima, duhovitosti i potrebi za igrom otvorenoj ka publici... Već sam naslov nove Makešove izložbe Makilature nastao je duhovitom igrom reči - autorovog nadimka Maki i makulature. Ovaj doajen umetničke grafike u Srbiji školovao se u klasi starijeg doajena, profesora Mihaila Petrova. Tako je Makeš stekao klasično umetničko obrazovanje i tokom svoje slikarsko-grafičke karijere on neguje umetnički prosede na granici figurativnog i apstraktnog izraza...Podsetimo, i sam je na istoj Katedri bio omiljeni profesor.
Makilature predstavljaju ekstrakte iz većine autorovih grafičkih celina/ciklusa, tipičnih za njegov rad u klasičnim tehnikama duboke, visoke i ravne štampe. Ovaj izbor predstavlja vrstu retrospektivnog uvida u stvaralačku radionicu Makeša fokusirajući prvu grafiku Stara maslina (1959), preko Gradskih struktura iz sedamdesetih, mapa Moj herbarijuma ili Subotica stara iz osamdesetih do grafika iz ciklusa posvećenih Vizantiji iz devedesetih godina 20. veka, kao odraz je ličnog traženja i nalaženja esencije u nasleđu. U svojim crno-belim ili grafikama u boji autor transponuje vizuelne utiske o strukturalnosti tzv. običnih stvari; sugestivnim i gotovo apstrahovanim mrtvim prirodama, pejzažima ili fragmentima urbanih detalja neguje atmosferu i razvija komunikativan i ubedljiv likovni jezik. Njegov rad karakterišu neobičnost prostora, perspektivna slojevitost dela, iluzija dubine, kao i različiti postupci komponovanja prostora slike. Komunikativnost zasnovana na poštovanju realnog, čuva radove od hermetičnosti. Tonska gradacija monohromnih planova, šrafure, gestualnost i dinamika deo su Mekšovog veštog uspostavljanja ravnoteže između idejnog koncepta i same realizacije u mediju grafike.
Branislav Makeš ima bogatu umetničku karijeru, izložbe u zemlji i inostranstvu, a među nagradama izdvaja se nagrada Muzeja Albertina u Beču.
Izbor iz grafičkog opusa Branislava Makeša, značajnog stvaraoca u beogradskom grafičkom krugu, svakako je i mala rekapitulacija stvaralaštva nastajalog tokom pet decenija. Ako bismo tražili ključne reči bile bi: vitalna energija i gospodska ležernost.
Branislav Makeš (1938. Šabac), diplomirao 1962. na Akademiji primenjenih umetnosti u Beogradu, odseku Grafike (klasa Mihajla S. Petrova), a postdiplomske studije završio 1964. Na istom fakultetu bio profesor na predmetu Grafika. Samostalno izlagao u Beogradu, Sarajevu, Subotici, Novom Sadu i u inostranstvu u Pečuju, Čongradu, Estergomu, Kečkemetu i Segedinu… Kolektivne izložbe: Oktobarski salon, u Galeriji Grafički kolektiv, Bijenalu grafike u Beogradu i na izložbama Jugoslovenske grafike u Zagrebu, Ljubljani, Pragu, Budimpešti, Beču, Lozani, Barseloni, Kilu, Urbinu, Rimu, Solunu, Ankari, Šamalijeu… Kolekcije: Muzej savremene umetnosti, Narodni muzej, Galerija Matice srpske u Novom Sadu, Narodnoj biblioteci u Beogradu, Modernoj galeriji u Njujorku, Muzeju Albertina u Beču i mnogim privatnim zbirkama. Nagrade/izbor: Nagrada Muzeja Albertina, Beč, 1967; Nagrada za slikarstvo Memorijala Milene Pavlović Barili; Nagradu za grafiku na Bijenalu suve igle u Užicu.