Bojan Otašević (1973) je umetnik koji je na domaćoj likovnoj sceni permanentno prisutan od svoje prve samostalne izložbe priređene 1997. Diplomirao je grafiku na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, 1998. a magistrirao 2001. godine u klasi prof Biljane Vuković. Docent je na Filološko-umetničkom fakultetu u Kragujevcu, odsek Grafički dizajn. Dobitnik je značajnih nagrada i priznanja među kojima su : 2002. Nagrada Zlatna igla, za grafiku, Prolećna izložba članova ULUS-a, Umetnički paviljon „Cvijeta Zuzorić”, Beograd; Otkupna nagrada ministarstva kulture na izložbi male grafike, GGK, Beograd; Nagrada Učiteljskog fakulteta na VI bijenalu Suve igle, Užice; 2006. Velika diploma za crtež na XII međunarodnom bijenalu portreta INTERBIFEP,Tuzla, Bosna i Hercegovina i td.

Tematska posvećenost portretu, veliki format, energičan potez i intezivna koloristička sazvučja, mogu se pratiti još od Otaševićevih studentskih radova i slike izložene u Galeriji 107 su takođe rađene u prepoznatljivom rukopisu autora. S obzirom da je primarna Otaševićeva opredeljenost grafička disciplina, on je do sada priređivao izložbe grafika i crteža, tako da je izložba u Galeriji 107 premijerno predstavljanje slika široj javnosti. Između ostalog, Sanja Pajić, istoričar umetnosti i autor teksta u katalogu je napisala: "Dok je poetika ostala prepoznatljiva, Otašević je umeo dobro da iskoristi prednosti novog medija. Zaintrigiran eksperimentisanjem sa fakturom, boju nanosi od lazurne do slojevitih, debelih namaza, kombinujući i lepeći različite materijale na podlogu čime naglašava taktilnu dimenziju dela. Sve to je u funkciji ekpresije, po kojoj se ovaj zreli umetnik odmah prepoznaje. Ali, parodoksalno, ako bismo kao završni utisak očekivali razdiruću emociju, kod Otaševića je forma smirena unutrašnjim izrazom, njegova lica su zatvorena i zamišljena, možda melanholična no nikada očajna. Upravo to saglasje ekspresivnosti i kontemplacije jeste zaštitni znak Otaševićevog senzibiliteta koji će njega - a i nas sa njim, sigurno odvesti na neka nova putovanja."


Olivera Vukotić, kustos Galerije 107