"Moje istraživanje je pretežno bilo vezano za autoportret. Pa ipak, ovde autoportret ima relativno značenje, i negde predstavlja ali i ne mora da podrazumeva samo(re)prezentovanje mog lika. Oči vide svet oko sebe, i istovremeno oslikavaju doživljaje istog tog sveta pa tako imaju dvojaku ulogu. Upravo kroz kadar oka pokušavala sam da vizualizujem sopstveno unutrašnje stanje, lične stavove kao i reflekse zapitanosti o sebi samoj i svetu oko sebe.

Moram da priznam da tada nisam bila svesna simbolike koje oko u vidu autoportreta može da predstavlja. Jednostavno sam se pogledala i rešila da je moj lik upravo ono što želim da istražujem. To je bio početak, početak kada nisam baš mnogo razmišljala o tome da li želim nešto da postignem.. Onda se sve promenilo. Kako najbolje ideje uvek dolaze spontano, kada ne razmišljamo, tako je i meni sinula ova. Naime, uočila sam da se u oku ili samoj zenici  može reflektovati nečiji lik ili okruženje.

Međutim, umesto da oko predstavim u donekle očekivanim smanjenim dimenzijama, odlučila sam da uradim potpuno suprotnu stvar, da platno povećam. Slike ne predstavljaju samo moje oko već i oči ljudi koji se oko mene nalaze, u njihovim očima ogledam se ja."

Tekst Mirjane Đosić iz kataloga za izložbu