Kustos izložbe je Vladimir Mitrović, a učesnici-arhitekti su: Dubravka Đukanović, Milan Kovačević, Lazar Kuzmanov, Dragan Marinčić, Aleksandra Marinčić, Ilja Mikitišin, Dušan Miladinović, Leonid Nešić, Aleksandar Rackov, Nemanja Radusinović, Toth Vilmos, Valkay Zoltan. Nadležna za ovu izložbu u zrenjaninskom Muzeju je Ivana Arađan, istoričarka umetnosti. Posetioci će izložbu moći da pogledaju do 10. maja 2014. godine.
Na izložbi Zaobilazne strategije – arhitektura u Vojvodini na početku 21. veka biće prikazano preko stotinu arhitektonskih radova 12 arhitekata i projektnih biroa, koji su svojom stvaralačkom praksom i delima obeležili prvu deceniju novog milenijuma. Izložba ujedno predstavlja prvi korak Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u sagledavanju i mapiranju savremenih autora i njihovih arhitektonskih dela na teritoriji Vojvodine. Tokom trajanja izložbe biće prikazan serijal od tri dokumentarna filma pod nazivom: „Ideologija i ideali. Prilozi arhitekture XX veka u Vojvodini”. Serijal je nastao na osnovu monografije Vladimira Mitrovića, Arhitektura XX veka u Vojvodini, u produkciji Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i Televizije Vojvodine.
Koncepcija izložbe je jasna i racionalno predodređena željom autora da u međusobnoj saradnji sa arhitektama izradi veći broj plakata koji će biti prigodni za izlaganje u zemlji i inostranstvu.

Deo teksta iz kataloga izložbe
(autor: Vladimir Mitrović)
„U delima ovih autora uočljiv je jak umetnički naboj, često zapostavljen kod vojvođanskih arhitekata predhodnih generacija, u kome se uspešno kombinuje savremeni pristup ahitektonskim programima i tretiranju materijala čije su tehničke karakteristike davno prevazišle sve što se godinama koristilo u domaćem građevinarstvu. Arhitekti učesnici izložbe se na pojedinim projektima, svesno ili nesvesno, priklanjaju nekim od aktuelnih arhitektonskih tendencija važećih u svetu, od naglašenog funkcionalizma i plastičnog oblikovanja, organske eklektike i reminiscencija na prošlost, preko staklene arhitekture tvrdih ivica i staklenih zavesa, do pokušaja uvođenja konstruktivizma ili pak dekonstruktivizma u svoja dela. Izabrani autori su takođe ostvarili veliki broj visokih plasmana na konkursima i nagrada na stručnim izložbama i salonima arhitekture, kao i određen broj ostalih društvenih priznanja čime su u značajnoj meri skrenuli pažnju stručne i široke javnosti, na svoj stvaralački rad. Takođe su primetna različita interesovanja ovih autora, koji se pored arhitekture bave i projektovanjem enterijera, primenjenom umetnošću, industrijskim i grafičkim dizajnom, slikarstvom, istoriografijom, zaštitom graditeljskog nasleđa i brojnim drugim istraživanjima vezanim za širok spektar arhitektonske delatnosti.
Praktični, pragmatični i radni, sa savremenim tehnološkim i estetskim iskustvima ovi autori poseduju snažan osećaj autorske samosvesti, stvaralačke discipline i težnje ka besprekornoj realizaciji što ih svakako izdvaja od brojnih arhitekata koji su aktivni na području Vojvodine. Odmah treba reći, izabrani arhitekti nisu tipični. Pre bi se moglo reći da su atipični, samosvojni, originalni, savremeni, pa tako, na neki način i ne predstavljaju našu arhitekturu već svoje autorske ličnosti koje deluju u svetu domaće arhitektonske prakse. Izabrani arhitekti svakako nisu grupa autora izolovanih od društva, ali mu svojim radom ukazuju i pomažu da postane svesno svojih najdubljih problema sa odgovornošću prema sebi, klijentima i društvenoj zajednici i prostoru u kome stvaraju.”