Slike Katarine Pešić, iako spadaju u ostvarenja srednjeg formata, deluju monumentalno, u čemu se ogleda i njeno školovanje na odseku za zidno slikarstvo Fakulteta primenjenih umetnosti. Svodeći motive na apstrakciju, ne čuvajući reference na stvarnost, Katarina se poigrava jasno definisanim planovima, čije facete uporno čuvaju liniju kao osnovno izražajno sredstvo, koje ruše samo jezgro slike. Površinu platna oživljava naizgled nekontrolisanim – ali zapravo strogo kontrolisanim – dripinzima čiste crne, crvene i bele boje kojima akcentuje površinu platna i razbija kolorističku monotoniju.