Umetnica Aleksandra Šaranović se kroz ceo svoj opus bavi graničnim poljima empatije i potencijala koje nude egzotične kulture u sastavu modernističke slike (sveta) i u duhu asocijativne apstrakcije. Polje ovog utopijskog diskursa sa najnovijim ciklusom radova sada i doslovno transponuje u predstavu konvencionalnog postindustrijskog pejzaža i okvire figurativnog slikarstva.


U slikama pod nazivom „Posmatrači“ pejzažni pogled markiran je mestom izolovanih ili grupama figura zatečenih u vrsti kolektivnog transa, u pokušaju sabiranja pred slikama ubrzanih događaja istorije ili pred nevidljivim licem društva iščezavajućeg spektakla. Događaji koje ne vidimo se smenjuju u nezaustavivom sledu nekog ispražnjenog istorijskog narativa i kroz preživele slike individualno oživljenih sećanja. U duhu fantastičnih saga o savremenoj civilizaciji, autorka je u svom radu opisala intrigantne predstave suživota srećne zajednice anonimnih i individue u nestajanju, fenomene prisustva i odsustva empatije, istorije i sećanja, opcrtale nove granične horizonte neba i zemlje i nagovestile ovu vrhunsku misteriju „spektakla vremena“, jedne uvek iznova započinjuće sadašnjosti bez kontinuiteta u perspektivi budućeg vremena.


Jelena Krivokapić, istoričar umetnosti (iz predgovora kataloga)

Aleksandra Šaranović (1966.) završila je slikarstvo na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1988. godine. Magistrirala je na istom fakultetu 1990. godine. Član je ULUS-a od 1989. godine. Radi u zvanju profesora strukovnih studija za predmete Crtanje i Slikanje na Visokoj školi strukovnih studija „Beogradska politehnika“. “Posmatrači” su njena dvadeseta samostalna izložba.