Jasna Topolski

Prva samostalna izložba Jasne Topolski (Beograd, 1965) najavila je jedno novo ime u mladoj i aktuelnoj beogradskoj likovnoj umetnosti koje će, sudeći prema radovima koje smo imali prilike da vidimo (Galerija Doma omladine), na toj sceni biti uspešno. Slike Jasne Topolski deluju izuzetnom svežinom, oslobođenom imaginacijom i strogošću upotrebe likovnih sredstava koja delimično idu perma kolorističkoj redukciji na belu boju i njen ekstrakcije, a delimično prema poetičnosti vizuelnih impresija svojstvenim dečijim iskustvima. U oba ova glavna formalna, odnosno stilska određenja, J. Topolski se veoma suvereno kreće i već na svojoj promotivnoj izložbi dokazuje da poseduje varrednu slikarsku tananost. Jasna Topolski je završila Fakultet likovnih umetnosti u Beogradu u vreme dominacije umetnosti osamdesetih godina, odnosno slikarstva novog prizora, koja je, između ostalog, maksimalno oslobodila upravo individualnu poetsku mitologiju stvaralaca. U slučaju J. Topolski ovi uticaji su više posredni i unutrašnji, oni idu za dubinskim razlozima koje postavlja njen vlastiti slikarski temperament, ali su ipak krajnji rezulatati, koji se lako čitaju sa njenih slika, u domenu vrlo žive aktuelnosti koja uistinu i odlikuje ponajbolje među sadašnjim slikarstvom u Beogradu. Suptilnost slikarskog prizora na platnima Jasne Topolski nesumljivo je osnovna karakteristika njenih dela. Tema ovih prizora usredsređena je na fragmente sećanja iz njenog detinjstva koje se odnosi na pojmove i vizuelne predstave životinja kao i na neke događaje. Lakoća kojom J. Topolski oblikuje na površini platna, živost i iskustvena ubedljivost, autentična i individualna istinitost ovih doživljaja okvir su njihovih značenja i vrednosti ovog slikarstva, koje ima lepu tradiciju u našoj novijoj umetnosti, a takođe i vidljivu podršku u delu slikarske i kritičarske javnosti koja je sklona upotrebi sličnih sredstava ekspresije. Gotovo da je to i posebno formiran socio-kulturni fenomen svojevrsnog otpora zaoštrenog individualnog stava prema sve agresivnijim grupnim ili čak i masovnim nastupima ne samo u umetnosoti. Isložba Jasne Topolski je dragocen doprinos afirmisanju te nadošle klime malih, intimnih svetova slikarske i životne zbilje koji mogu delovati i kao upozorenje u ovim prostorima i u ovim uslovima. Jovan Despotović Moment, 22, Beograd, 1991